Хидротерапија
Хидротерапија (грц. hydar – вода, terapea – лечење) јесте област физикалне терапије која изучава биолошко дејство воде и има могућност њене спољашње примене у лечењу повређених и оболелих. Хидротерапија благотворно делује на тело механички, хемијски и термички.
Механичко деловање хидротерапије заснива се на хидростатичком притиску, потиску и вискозност у комбинацији са термичким својствима воде.
Хидростатички притисак делује на тело тако што подстиче лимфну и венску циркулацију. Хидростатички потисак омогућава лакше покрете у води услед привидног сањења тела за количину истиснуте течности.
Хемијско деловање хидротерапије састоји се у ресорпцији минералних материја, које из воде продиру у ткиво и на организам имају фармако – тераписки ефекат.
Термички ефекат хидротерапије заснива се на топлотној проводљивости и добром топлотном капацитету воде.
Све хидротерапијске процедуре се деле на опште и локалне.
Хидротерапија се може применити у следећим случајевима
Контраиндикације за хидротерапију су:
| Voda | |
| Općenito | |
| Hemijski spoj | Voda |
| Druga imena | Aqua, dihidrogen monoksid |
| Molekularna formula | H2O |
| CAS registarski broj | 7732-18-5 |
| Kratki opis | Tečnost bez mirisa i okusa |
| Svojstva | |
| Molarna masa | 18,0153 g/mol |
| Gustoća | 0,998 g/cm3(tečnost na 20 °C, 1 atm) 0,917 g/cm3 (led na 0 °C, 1 atm) |
| Tačka topljenja | 0 °C (273,15 K) |
| Tačka ključanja | 99.974 °C (373,124 K) |
| Dipolni moment | 1,85 D |
2.Вода
Вода је хемијско једињење кисеоника и водоника. Хемијска формула воде је H2O. Вода је супстанца без мириса, укуса и боје. Температура мржњења воде је 0°C, а температура кључања је 100°C.
Чврсто агрегатно стање се зове лед, а гасовито пара.
Вода покрива три четвртине Земљине површине у облику океана. Такођер је присутна у облику водених токова (ријеке, језера, итд.) и подземних вода. Учествује у изградњи биљног и животињског свијета. Људско тијело се састоји 60 – 70% од воде. Земљина атмосфера може садржавати до 4% воде у облику паре, која се при промјени притиска и температуре враћа у течном облику (киша) или чврстом облику (снијег, град). Многи минерали садрже хемијски везану воду, која се назива кристална вода.
3.Агрегатна стања воде
У зависности од температуре и притиска, растојања између молекула воде су мања или већа, а везе међу њима јаче или слабије па се вода јавља у више стања: чврсто, течно и гасовито. Прелазак воде из једног агрегатног стања у друго постиже се повећањем или смањењем температуре. Вода прелази у гасовито агрегатно стање загрeјавањем до температуре од 100°С. У гасовитом агрегатном стању молекули воде су довољно међусобно удаљени да се могу хаотично кретати без много сударања. Прелазак воде из течног у гасовито агрегатно стање се назива испаравање. У течном агрегатном стању молекули воде су више приближени и они попримају облик суда у коме се налазе. Чврсто агрегатно стање се постиже хлађењем до температуре од 0°С. У чврстом агрегатном стању молекули воде скоро да се и не помјерају и граде чврсту кристалну решетку. За разлику од течног и гасовитог стања, чврсто стање не мора да поприма облик суда у коме се налази, већ је у облику кристала. Мање је познато да да вода делимично испарава и на нижим температурама од 100°С, али не у великим количинама. Ово испаравање омогућује да вода непрестано кружи у природи, из земље ка облацима, па потом назад у виду кише и других падавина. Снег је такође вода, пошто је свака пахуља кристал леда малих димензија. Прелазак воде из чврстог у гасовито стање назива се Сублимација
4.Особине воде
Основна физичка својства воде су:
1.боја
2.мутноћа (изглед)
3.мирис
4.укус
5.температура
Чиста вода је безбојна. Може имати и неке нијансе (зеленкастоплаву), (зеленкасту), што је последица растворених органских и неорганских материја у њој.
Мутноћа воде описује се следећим оценама: бистра, слабоопалесцирајућа, опалесцирајућа, мало мутна, мутна, врло мутна. Воде у потоцима и рекама могу бити мутније у периоду киша и топљења снега. Мутна вода се не сме користити за пиће. Такву воду треба пре употребе избистрити, а потом дезинфиковати. По правилу чиста вода је бистра.
Молекул H2O
Вода је течност без мириса и укуса која је присутна скоро свуда: у океанима, морима, рекама, језерима, гасовита у облацима, замрзнута у глечерима или у великим подземним базенима испод кречњачких стена. Ову воду непрестано користи живи свет који без ње не може да живи. Људско тело чини 72 одсто воде, при чему оно стално уноси и избацује нове количине. Вода је пресудна за Метаболизам у организму, пошто омогућује варење и касније растварање хране ућелијама, али и чишћење ћелија од отпада. Сматра се да би сваког дана у тело требало унети око осам чаша воде, али то није научно поткрепљено пошто многи људи пију знатно мање воде. Како би задовољила своје огромне потребе за водом, људска цивилизација воду црпе испод земље, из река, или из мора, а потом је водоводима доводи у градове, до станова и чесми. Сва вода, хемијски посматрана сачињена је од истог молекула H2O. Ово нам говори да је вода састављена од два атома водоника (Н) и једног атома кисеоника (О). Електричне карактеристике и просторни изглед овог молекула су заиста специфичне, па одређују многе од добро познатих својстава воде.
Поларност
Поларност је неравномерна расподела набоја унутар молекулае. Узрокована је одељивањем набоја услед неравномерне расподеле електрона у молекулу. Атом кисеоника у молекулу воде је електронегативан (тежи привлачењу електрона), па један крај молекула има парцијално негативан набој, а други крај молекуле, око водикових атома, парцијално позитиван набој. То узрокује асиметричност молекула воде – два атома водоника су под углом од 104.5° везана за атомом кисеоника. Поларност увелико одређује остале особине воде.
Водоникова веза
Кохезија је особина молекула воде да успоставља водикове везе с блиским молекулама. Водикова веза настаје међусобним привлачењем и спонтаним усмеравањем молекула тако да се електронегативни атом кисеоника једне придружује елетропозитивним атомима водоника других молекула воде. Водоникове везе међу суседним молекулама непрестано пуцају и поновно се обликују (типична веза има животни вијек од неколико микросекунда), а свака молекула воде је у текућем стању повезана с око 3½ сусједних молекула што резултира стварањем велике тродимензионалне мреже која је у чврстом стању леда јако правилна. Кохезивност условљава велики површински напон воде, капиларност, високу тачку кључања, специфичну топлоту и топлоту испаравања.
Проводник
Вода се сматра добрим проводником електричне струје. То и није сасвим тачно, пошто чиста вода, H2О, обично не проводи струју. Струја кроз воду протиче захваљујући раствореним минералима. Вода која садржи изузетно велики удео минерала, назива се минерална вода. У њој се налазе поједина једињења која су корисна за организам. Мехурићи који се налазе у флашираним водама су најчешће индустријски додатак додат ради дужег трајања и бољег укуса (додат је гас угљен-диоксид CO2 који се додаје у сва газирана пића). За разлику од слатких, у морској води је растворено много минерала натријум-хлорида NaCl (кухињска со). Вода је такође и одличан растварач и то јој омогућава вишеструку употребу. Када је вода топлија растварање је брже
Аномалија воде
Аномалија воде је веома важна за живот свих водених створења. То је у ствари својство да хладнија вода увијек буде на површини. Лед има мању густину од воде у течном стању па зато плива по површини. Вода је најгушћа на температури од 4°С, тако да ће се у замрзнутим рекама сва вода хладнија од 4°С попети ка површини. Аномалија воде омогућава да се ријеке и језера никад не замрзавају до дна, тако да жива бића у рекама презимљавају у топлој води. Због геометрије свог молекула, вода има низ специфичних својстава, као што је површински напон-карактеристика да на својој површини вода формира опну, што омогућује да се вода увек држи на окупу и између осталог, постепено формира водене капи. Вода је врло ретко чиста, без додатака и примеса. Вода у којој има само Н2О молекула, назива се дестилована и добија се само у индустријама и лабораторијама, процесим хемијске дестилације.
Тврда вода
Вода може бити тврда и мека. То је зато што се у свакој води налази растворено на стотине минерала и других једињења. Количине ових једињења су знатно мале, али су веома значајне за живи свет. Када је у води садржај минерала и једињења висок, за воду се каже да је тврда, а када је садржај низак за воду се каже да је мека.
Вода као растварач
Растварач је супстанца у којој се друга супстанца може дисперговати дајући идеалан раствор. Вода због поларности раствара многе супстанце, осим јако неполарних супстанци. Хидрофилне супстанце су оне које вода привлачи, па се услед хидратације отапају у води (већина ионских спојева нпр. соли, киселине, органске молекуле нпр. угљикохидрати, аминокиселине, итд). То су поларне, или специфичне неутралне молекуле, које електростатички међуделују са молекулама воде. Хидрофобне супстанце нису топљиве у води (нпр. липиди, угљиководици, бензен, итд.). То су неполарне молекуле које немају могућност успостављања водикових веза у води и хидратације.
5.Врсте природних вода
Вода се у природи не појављује у хемијски чистом облику, јер на свом путу долази у додир, раствара и прима различите материје. Од количине и врсте ових састојака зависе карактеристике воде.
Према својој природи, вода се дели на :
1.aтмосферску,
Атмосферска вода настаје од падавина као што су киша, снег и лед. Она садржи растворене гасове са којима долази у додир, попут кисеоника и угљен-диоксида. Од чврстих материја садржи нешто прашине и чађи, а у близини мора и нешто соли.
Површинска вода је она која или лежи на површини тла. Ова вода настаје од атмосферске воде, која директно пада на Земљину површину или оне која се слива у њу са површине тла.
Подземна вода се налази испод површинске земље. Настаје продирањем падавина од површинских водених токова ка тзв. водонепропусним слојевима (унутар Земљине површине) који се састоје од стена са малом ефективном порозношћу. Ова вода спада у ред чистијих, па се због таквих одлика веома често користи за пиће.
6.Специфична топлота
Специфична топлота је количина топлоте коју грам неке твари прими да би му се температура подигла за 1° Ц (за воду износи 1.0 цал/г). Њен је високи износ код воде проузрокован постојањем водикових веза. Енергија, која код других текућина повећава кретање међу молекулама отапала (подиже температуру), се код воде користи за разбијање водикових веза међу сусједним молекулама. Водене отопине су тако, захваљујући водиковим везама, изузете од великих промјена у температури.
Табела: Преглед особина воде у зависности од температуре
7.Топлотно деловање воде
Вода има својства доброг термотерапијског агенса а то су : велики топлотни капацитет,добра топлотна проводљивост и висока тачка толернације.Вода путем конвекције предаје топлоту телу које се нађе у њој.Вода делује на човечији организам преко кожног омотача ција површина одрсале особе износи 1.5-2 м2.
Индиферетна температуре износи 34-35 °Ц,топла диферетна зона од 36 -43 °Ц,топла вода од 36-39° Ц,врућа од 40-42° Ц.Тачка толеранције за воду износи 44-45° Ц. Хладна дифертна зона креће се од 0-33° Ц.У оквиру ње користи се зона млаке воде од 28-33,свежа од 21-28,хладна од 5-20 и ледена вода од 0-4° Ц .
Кроз васкуларни сyстем коже протиче и до 1/3 укупне количине крви из циркулације.Реакција крвних судова коже на хидротерапију одређује и реакцију целог организма а она зависи од температуре воде и трајања процедуре.
Деловање хладне диферентне зоне(0-34° Ц )
Реакција крвних судова коже на деловање воде из хладне диферетне зоне зависи од трајања процедуре.Краткотрајна примена воде из хладне диферентне зоне изазива вазоконстрикцију која траје око један минут.Кожа је бледа и хладна,Продужење апликације изазива реактивну хиперемију артериола икапилара и кожа постаје црвена и топла.Даље продузење апликације изазива паралитичну вазодилатацију крвних судова коже праћену стазом крви,кожа је хладна и цијанотична.Продузење трајања општих процедура доводи до прекомерног одавања топлоте и снижења температуре тела.
Деловање индиферетне зоне (34-35° Ц )
Реакција крвних судова коже и у овом случају зависи од трајања процедуре.При краткотрајној примени воде из индиферетне зоне неће настати никакве промене на крвним судовима .Продужење апликације 15-30мин изазива активну хиперемију И кожа постаје црвена и топла.Уколико се трајење процедуре и даље продужава преко 60 минута настаје пасивна хиперемија,односно паралитична вазодилатација ,кожа је плавоцрвена и едемотозна.При примени општих процедура може настати пад крвног притиска и колапс
Деловање топле диферентне зоне (36-44 Ц )
Реакција крвних судова коже. И у овом случају зависи од трајања процедуре..Апликације кратког трајања изазивају краткотрајну вазоконстрикцију која настаје као одбрамбени рефлекс.Продужење процедуре изазива активну хиперемију и кожа постаје црвена и топла.Уколико трајање процедуре и даље продужава настаје пасивна хиперемија односно паралитична вазодилатација.Продужење општих процедура изазива повишење телесне температуре,пад крвног притиска и колапс.
Описане реакције крвних судова на примену воде различите температуре односе се на реаговање крвних судова коже.Крвни судови унутрашњих органа понашају се у скалду са правилом Дастре-Мора по коме постоји антагонизам између реаговања периферних крвних судова и крвних судова унутрашњих органа ,осим крвних судова срца и бубрега .
Реакција крвних судова на топлотно деловање воде зависи од површине на коју вода делује па тако може бити:
-локална,која настаје на месту деловања воде и састоји се у промени тонуса зида крвних судова коже у зависности од температуре воде.
-консезуална тј.појава рефлексне вазодилатације на једном екстремитету када се на супротни делује топлом водом.Вазодилатација настаје путем аксонских рефлекса.
-општа,која настаје при примени општих хидротерапијских процедура и састоји се од вазоконстрикције и вазодилатације крвних судова унутрашњих органа у зависности од температуре воде.
Табела : Деловање индиферетне ,хладне i топле диферентне зоне при примени хидротерапије
|
РЕАКЦИЈА |
FAZA |
ХЛАДНА ДИФЕРЕТНА ЗОНА | ИНДИФЕРЕТНА ЗОНА | ТОПЛА ДИФЕРЕНТНА ЗОНА |
|
ПОЖЕЉНА | I | Вазоконстрикција
| Активна хиперемија | Вазоконстрикција |
| II | Активна хиперемија | Aktivna hiperemija | ||
|
НЕПОЖЕЉНА |
III |
Пасивна хиперемија |
Пасивна хиперемија |
Пасивна хиперемија |
8.Top of Form
Механичко деловање воде
Вода делује на тело својим хидростатским притиском, силом потиска и вискозношћу
.
Хидростатски притисак
То је притисак који врши водени стуб на тело потопљено у воду,он зависи од висине воденог стуба.Притисак се преноси на кожу и крвне судове у њој,механички потискујући крв у венске судове и ка срцу,чиме се постиже дренажа венске крви.
Повећан прилив венске крви у десно срце доводи до његовог већег оптерећења а повећање периферног отпора протицању крви до додатног оптерећења левог срца,што код особа са срчаним обољењима може изазвати попуштање срца.
Сила потиска
Архимедов закон гласи : “Свако тело потопљено у течност губи привидно у тежини онолико колико износи тежина њиме истиснуте течности “.Захваљујући сили потиска односно деловању Архимедовог закона тело потопљено у воду има само 10% своје тежине.
Због деловања Архимедовог закона ,пацијентима са тешким траумама и дегенеративним променама локом
